један

Материал из Викисловаря
Перейти к навигации Перейти к поиску

Сербский[править]

Морфологические и синтаксические свойства[править]

падеж ед. ч. мн. ч.
м. с. ж.
Им. један једно једна једни
једна
једне
Р. једног(а) једног(а) једне једних
Д. једном(е) једном(е) једној једним(а)
В. (одуш./неодуш.) једног(а)
један
једно једну једне
једна
једне
Тв. једним(е) једним(е) једном једним(а)
Пр. једном(е) једном(е) једној једним(а)

-дан (jedan)

Числительное, тип склонения 1*b по классификации А. Зализняка.

Корень: -један-.

Произношение[править]

Crystal Clear app xmms.png Пример произношения

Семантические свойства[править]

Значение[править]

  1. один ◆ Један дан живота.

Синонимы[править]

  1. -

Антонимы[править]

  1. много

Гиперонимы[править]

  1. број, цео број

Гипонимы[править]

Родственные слова[править]

Фразеологизмы и устойчивые сочетания[править]

Пословицы и поговорки[править]

Этимология[править]

От праслав. *edinъ, от кот. в числе прочего произошли: др.-русск. одинъ, одина, ст.-слав. ѥдинъ, ѥдина, ѥдино, но также ѥдьнъ, ѥдьна, ѥдьного и т. д.; ср.: укр. оди́н, одна, одно́, белор. адзін, болг. един, една́, едно́, сербохорв. jѐдан, jѐдна, словенск. édǝn, éna, éno, чешск., словацк. jeden, jedna, jedno, польск. jeden, jedna, jedyny «единственный», в.-луж. jedyn, jеnа, н.-луж. jaden, jаnа. Форма единый заимств. из церк.-слав. Праслав. *edinъ, *edina; сокращение i в ь едва ли является праслав. процессом, но скорее имело место в отдельных языках. Вероятно, сложение из *еd- и inъ; ср. едва́, лат. ессе «вон, се», ecquis «кто-нибудь», умбрск. еřеk, erse — то же. От индоевр. основы местоименного е-. Вторая часть заключает в себе *inъ (иной), связанное чередованием с арм. энкл. -in «тот же самый», др.-лат. оinоs «ūnus», греч. οἴνη «одно очко», ирл. óin, оеn «один», готск. ains «один». Отсюда же одине́ц «одиноко, отдельно живущий от стада старый кабан», укр. одине́ць — то же, польск. оdуniес «кабан, вепрь».

Смотреть также[править]