Обсуждение шаблона:сущ uz

Содержимое страницы недоступно на других языках.
Добавить тему
Материал из Викисловаря
Последнее сообщение: 8 лет назад от Химик1991 в теме «Обсуждение»

Склонение[править]

Данные[править]

Падежные окончания
  • genitive = ning
  • accusative = ni
  • locative = da
  • ablative = dan
  • dative1 = ga
  • dative2 = ka
  • dative3 = qa
Окончание мн. числа
  • pl = lar
Притяжательные окончания
  • I = m
  • II = ng
  • III1 = i
  • III2 = si
  • III3 = yi
  • Ipl = miz
  • IIpl = ngiz
  • IIIpl1 = i
  • IIIpl2 = si
  • IIIpl3 = yi
  • IIIpl4 = lari

Алгоритм[править]

>>> функция add(основа, суффикс)

— если два последных букв основа = первая буква суффикс то,

— — add = [основа: последняя буква → ∅]+суффикс (пример: металл+лар = металлар, килограмм+ми = килограмми)

- иначе add = основа+суффикс


  • base = PAGENAME

>>> ед. число

  • nominative_sg = [base]
  • [base_sg] = [base]
  • genitive_sg = add([base_sg], [genitive])
  • accusative_sg = add([base_sg], [accusative])
  • locative_sg = add([base_sg], [locative])
  • ablative_sg = add([base_sg], [ablative])

— если -k, то

  • dative_sg = add([base_sg], [dative2])

— если -q, то

  • dative_sg = add([base_sg], [dative3])

— иначе

  • dative_sg = add([base_sg], [dative1])

>>> мн. число

  • nominative_pl = add([base], [pl])
  • accusative_pl = add([base], [pl])+[accusative]
  • locative_pl = add([base], [pl])+[locative]
  • ablative_pl = add([base], [pl])+[ablative]
  • dative_pl = add([base], [pl])+[dative1]

>>> Принадлежность

— если -a, -e, -i, -u, -o, -oʻ, то ожидаем флаг

— — если true, то [i] = yi и ожидаем флаг2 (пример: xudoyim, xudoying; mavzuyim, mavzuying; parvoyim, parvoying; parvoyimiz, parvoyingiz; obroʻyim, obro'ying; obro'yimiz, obro'yingiz)

— — — если true, то [III] = [III2] (пример: xudosi, mavzusi)

— — — иначе [III] = [III3] (пример: parvoyi, avzoyi, obroʻyi)

— — иначе [i] = ∅ и [III] = [III2] (пример: bobom, bobong, bobosi, bobomiz, bobongiz, bobosi (или bobolari); orzum, orzung, orzusi; orzumiz, orzungiz, orzusi)

  • [base_possessive] = [base]

— иначе

  • [i] = i
  • [III] = [III1]

— — если -k или -q, то ожидаем флаг

— — — если true, то [base_possessive] = [base]

— — — иначе [base_possessive] = [base: -k → g; -q → gʻ]

— — иначе если -iy, то [III] = [III2] (пример: dohiysi)

— — иначе если предпоследняя буква -a-, -e-, -i-, -u-, -o-, -oʻ-, то ожидаем флаг

— — — если true, то [base_possessive] = [base: предпоследняя -a-, -e-, -i-, -u-, -o-, -oʻ- → ∅]

— — — иначе [base_possessive] = [base]

— — иначе [base_possessive] = [base]

  • possessive_1sg = [base_possessive]+[i]+[I]
  • possessive_2sg = [base_possessive]+[i]+[II]
  • possessive_3sg = [base_possessive]+[III]
  • possessive_1pl = [base_possessive]+[i]+[Ipl]
  • possessive_2pl = [base_possessive]+[i]+[IIpl]
  • possessive_3pl = [base_possessive]+[III] или [base_possessive]+[III4]

Опции[править]

  • Если st, то все формы pl = — (прочерк).

Пояснения[править]

  • Все формы всех слов выводятся автоматически через шаблон {{сущ uz}}+{{падежи uz NEW}} за исключением:
    • притяжательных форм слов на -k и -q: ожидается значение флага.
  • -k, -q… — слово оканчивается на соответствующую букву (сочетание букв/знаков).
  • -k → g — последняя буква (финаль) заменяется на другую.

Обсуждение[править]

а) k ундоши билан тугаган сўзларга қўшилганда бу қўшимчаларнинг бош товуши k айтилади ва шундай ёзилади: tokka, yo'lakkacha, ko'nikkach, zerikkuncha, to'kkani, kechikkudek, bukkan, ekkin, kichikkina каби; 6) q ундоши билан тугаган сўзларга қўшилганда бу қўшимчаларнинг бош товуши q айтилади ва шундай ёзилади: chopiqqa, qishloqqacha, yoqqach, chiqquncha, chiniqqani, qo'rqqudek, achchiqqina каби; в) қолган барча ҳолларда, сўз қандай товуш билан тугашидан ва бу қўшимчаларнинг бош товуши k ёки q айтилишидан қатъи назар, g ёзилади: bargga, pedagogga, bug'ga, sog'ga, og'gan, sig'guncha каби." - есть три варианта --Xusinboy Bekchanov (обсуждение) 18:57, 21 мая 2015 (UTC).Ответить

Заодно[править]

в 1-столбике будут 2-строки. Они будут содержать ед. число и мн. числа, 2-строка 2-столбика — лицо, 3- — ед. число, 4- — мн. число. Потому что и лицо имеет ед. число и мн.число, и существительное имеет ед. число и мн.число. --Химик1991 (обсуждение) 12:34, 21 мая 2015 (UTC)Ответить

    • Особенность слов на букву -k: в ед. числе (1, 2, 3-лица ед.ч. и 1, 2, 3-лица мнж.числа), при добавлении окончаний принадлежности происходит изменение в корне слов. Последняя буква исходных слов превращается в букву g: -k -> -g Напр: твоя рубашка = sening kuylak + ing -> sening kuylaging.
  • Точно также происходит со словами на -q. Последняя буква q превращается в букву g‘. Напр: мое ухо = mening quloq +im -> menig qulog‘im. Мои уши = mening quloqlarim.
  • К сожалению, не могу перевести эти правила. Что означает: «k, q ундоши билан тугаган кўп бўғинли сўзларга, шунингдек, bek, yo'q каби айрим бир бўғинли сўзларга эгалик қўшимчаси қўшилганда k ундоши g ундошига, q ундоши g' ундошига айланади ва шундай ёзилади: tilak — tilaging, yurak — yuragim, kubok — kubogi, bek — begi; tayoq — tayog'i, qoshiq — qoshig'i, yaxshiroq — yaxshirog'i, yo'q — yo'g'i каби. Лекин кўп бўғинли ўзлашма сўзларга, бир бўғинли кўпчилик сўзларга эгалик қўшимчаси қўшилганда k, q товуши аслича айтилади ва ёзилади: ishtirok — ishtiroki, ocherk — ocherki, erk — erki, huquq — huqiqim, ravnaq — ravnaqi, yuq — yuqi каби»?
  • Верно ли, что на конце слов буквы K и Q могут непредсказуемо измениться в G и Gʻ? Если да, то мы введём флаг именно для слов на -k и -q.
  • Я всё ещё не понял правила о «mening shahar +im -> mening shahrim».
    • Давайте этот вопрос оставим открытым до завтра. У меня тоже мало информации. --Химик1991 (обсуждение) 18:29, 21 мая 2015 (UTC)Ответить
    • 35. Қуйидаги қўшимчалар қўшилиши билан сўзнинг таркибида товуш тушади ёки ортади:
    • 1) "o'rin, qorin, burun, o'g'il, bo'уin, ko'ngil каби баъзи сўзларга эгалик қўшимчаси қўшилганда, qayir, ayir каби феълларга нисбат шаклини ясовчи -il қўшимчаси қўшилганда, ikki, oiti, yetti сўзларига -ov, -ala қўшимчалари қўшилганда иккинчи бўғиндаги унли айтилмайди ва ёзилмайди: o'rin — o'rnim, qorin — qorni, burun — burning, o'g'il — o'g'ling, ko'ngil — ko'ngli, yarim — yarmi; qayir — qayril, ulug'—ulg'ay, sariq — sarg'ay, ikki — ikkov, ikki — ikkala, yetti — yettov каби;" - эти тоже непредсказуемые исключения --Xusinboy Bekchanov (обсуждение) 18:45, 21 мая 2015 (UTC).Ответить
  • Может быть, есть ещё какие-то правила, касающиеся орфографии?--Cinemantique (обсуждение) 17:30, 21 мая 2015 (UTC)Ответить
    • Да, есть: "2) u, bu, sh'u, o'sha олмошларига -da, -dan, -day, -dagi, -ga, -gacha, -cha қўшимчалари қўшилганда n товуши қўшиб айтилади ва шундай ёзилади: unda, bunday, shunda, o'shancha каби; бу олмошларга эгалик қўшимчалари қуйидагича қўшилади; buningiz, o'shanisi каби;
    • 3) о, о, u, е унлилари билан тугайдиган сўзларга эгалик қўшимчалари қуйидагича қўшилади:
    • а) кўпчилик сўзларга эгалик қўшимчалари -m, -ng, -si; -miz, -ngiz, -si (ёки -lari) шаклида товуш орттирмай қўшилади: bobom, bobong, bobosi, bobomiz, bobongiz, bobosi (ёки bobolari); orzum, orzung, orzusi; orzumiz, orzungiz, orzusi каби;
    • б) parvo, obro', mavqe, mavzu, avzo сўзларига I, II шахс эгалик қўшимчалари қўшилганда бир у товуши қўшиб айтилади ва шундай ёзилади: parvoyim, parvoying; parvoyimiz, parvoyingiz; obro'yim, obro'ying; obro'yimiz, obro'yingiz каби; III шахс эгалик қўшимчаси parvo, avzo, obro', mavqe сўзларига -yi шаклида, xudo, mavzu сўзларига эса -si шаклида қўшилади: avzoyi, mavzusi каби (dohiy каби у ундоши билан тугаган сўзга хам III шахсда -si қўшилади: dohiysi каби);
    • 4) men, sen олмошларига -ni, -ning, -niki қўшимчалари қўшилганда қўшимчадаги n товуши айтилмайди ва ёзилмайди: meni, mening, meniki; seni, sening, seniki каби." --Xusinboy Bekchanov (обсуждение) 18:45, 21 мая 2015 (UTC).Ответить
    • 2) metall, kilogramm, kilovatt, kongress каби ўзлашма сўзлар охирида бир ундош айтилса ҳам, икки ҳарф ёзилади. Лекин бундай сўзга худди шу товуш билан бошланадиган қисм қўшилса, сўз охиридаги бир ҳарф ёзилмайди: metall + lar = metallar, kilogramm + mi= kilogrammi каби. --Xusinboy Bekchanov (обсуждение) 18:54, 21 мая 2015 (UTC).Ответить
    • "2) нисбат шаклини ясовчи -dir қўшимчаси жарангли ундош билан тугаган бир бўғинли сўзларга (kel сўзидан бошқа), шунингдек, z ундоши билан тугаган орттирма нисбат ясовчисидан кейин қўшилади: quvdir, egdir, kuldir, yondir; o'tkazdir, tomizdir каби. Қолган барча ҳолларда бу қўшимча -tir айтилади ва шундай ёзилади: tiktir, kestir, uyaltir, chaqirtir каби;" - понудительный залог глагола --Xusinboy Bekchanov (обсуждение) 19:00, 21 мая 2015 (UTC).Ответить

Проверка[править]

Химик1991, дайте, пожалуйста, слово на -men (или -sen) и на -u для проверки.--Cinemantique (обсуждение) 15:26, 22 мая 2015 (UTC)Ответить

Промежуточные выводы[править]

Результаты[править]