aluni
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
alúni | alúnus | alúnu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | alúnis | alúnas | alúnos |
Прич. | alunínta | alunánta | alunónta |
Прич.страд. | aluníta | alunáta | alunóta |
Субст. прич. | alunínto | alunánto | alunónto |
Субст. прич.страд. | aluníto | alunáto | alunóto |
Деепр. | alunínte | alunánte | alunónte |
Деепр.страд. | aluníte | alunáte | alunóte |
a·lú-ni
Переходный глагол. aluni
Глагол, переходный
Произношение[править]
- МФА: [a.ˈlu.ni]