bluigi
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
bluígi | bluígus | bluígu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | bluígis | bluígas | bluígos |
Прич. | bluigínta | bluigánta | bluigónta |
Прич.страд. | bluigíta | bluigáta | bluigóta |
Субст. прич. | bluigínto | bluigánto | bluigónto |
Субст. прич.страд. | bluigíto | bluigáto | bluigóto |
Деепр. | bluigínte | bluigánte | bluigónte |
Деепр.страд. | bluigíte | bluigáte | bluigóte |
blu-í-gi
Переходный глагол. bluigi
Глагол, переходный
корень blu-, суффикс -ig-, окончание -i
Произношение[править]
- МФА: [blu.ˈi.gi]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
- синить
- подсинивать (бельё)
Родственные слова[править]
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: