almiliti
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
almilíti | almilítus | almilítu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | almilítis | almilítas | almilítos |
Прич. | almilitínta | almilitánta | almilitónta |
Прич.страд. | almilitíta | almilitáta | almilitóta |
Субст. прич. | almilitínto | almilitánto | almilitónto |
Субст. прич.страд. | almilitíto | almilitáto | almilitóto |
Деепр. | almilitínte | almilitánte | almilitónte |
Деепр.страд. | almilitíte | almilitáte | almilitóte |
al-mi-lí-ti
Переходный глагол. almiliti
Глагол, переходный
Произношение[править]
- МФА: [al.mi.ˈli.ti]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
Родственные слова[править]
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: