almeti
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
alméti | almétus | almétu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | almétis | almétas | almétos |
Прич. | almetínta | almetánta | almetónta |
Прич.страд. | almetíta | almetáta | almetóta |
Субст. прич. | almetínto | almetánto | almetónto |
Субст. прич.страд. | almetíto | almetáto | almetóto |
Деепр. | almetínte | almetánte | almetónte |
Деепр.страд. | almetíte | almetáte | almetóte |
al-mé-ti
Переходный глагол. almeti
Глагол, переходный
Произношение[править]
- МФА: [al.ˈmɛ.ti]