alluti
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
allúti | allútus | allútu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | allútis | allútas | allútos |
Прич. | allutínta | allutánta | allutónta |
Прич.страд. | allutíta | allutáta | allutóta |
Субст. прич. | allutínto | allutánto | allutónto |
Субст. прич.страд. | allutíto | allutáto | allutóto |
Деепр. | allutínte | allutánte | allutónte |
Деепр.страд. | allutíte | allutáte | allutóte |
al-lú-ti
Переходный глагол. alluti
Глагол, переходный
Произношение[править]
- МФА: [al.ˈlu.ti]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
припаять; приварить (о металле)