alglui
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
alglui | algluus | algluu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | algluis | algluas | algluos |
Прич. | algluínta | algluánta | algluónta |
Прич.страд. | algluíta | algluáta | algluóta |
Субст. прич. | algluínto | algluánto | algluónto |
Субст. прич.страд. | algluíto | algluáto | algluóto |
Деепр. | algluínte | algluánte | algluónte |
Деепр.страд. | algluíte | algluáte | algluóte |
al-glú·i
Переходный глагол. alglui
Глагол, переходный, непереходный
Произношение[править]
- МФА: [al.ˈglu.i]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
- перех. приклеить
- неперех. приклеиться