alcentrigi
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
alcentrígi | alcentrígus | alcentrígu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | alcentrígis | alcentrígas | alcentrígos |
Прич. | alcentrigínta | alcentrigánta | alcentrigónta |
Прич.страд. | alcentrigíta | alcentrigáta | alcentrigóta |
Субст. прич. | alcentrigínto | alcentrigánto | alcentrigónto |
Субст. прич.страд. | alcentrigíto | alcentrigáto | alcentrigóto |
Деепр. | alcentrigínte | alcentrigánte | alcentrigónte |
Деепр.страд. | alcentrigíte | alcentrigáte | alcentrigóte |
al-cen-trí-gi
Переходный глагол. alcentrigi
Глагол, переходный
Произношение[править]
- МФА: [al.cɛn.ˈtri.gi]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
Родственные слова[править]
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: