alceli
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
alcéli | alcélus | alcélu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | alcélis | alcélas | alcélos |
Прич. | alcelínta | alcelánta | alcelónta |
Прич.страд. | alcelíta | alceláta | alcelóta |
Субст. прич. | alcelínto | alcelánto | alcelónto |
Субст. прич.страд. | alcelíto | alceláto | alcelóto |
Деепр. | alcelínte | alcelánte | alcelónte |
Деепр.страд. | alcelíte | alceláte | alcelóte |
al-cé-li
Переходный глагол. alceli
Глагол, переходный
Произношение[править]
- МФА: [al.ˈcɛ.li]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
нацелить(ся), взять на мушку