dolĉigi
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
dolĉígi | dolĉígus | dolĉígu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | dolĉígis | dolĉígas | dolĉígos |
Прич. | dolĉigínta | dolĉigánta | dolĉigónta |
Прич.страд. | dolĉigíta | dolĉigáta | dolĉigóta |
Субст. прич. | dolĉigínto | dolĉigánto | dolĉigónto |
Субст. прич.страд. | dolĉigíto | dolĉigáto | dolĉigóto |
Деепр. | dolĉigínte | dolĉigánte | dolĉigónte |
Деепр.страд. | dolĉigíte | dolĉigáte | dolĉigóte |
dol-ĉí-gi
Переходный глагол. dolĉigi
Глагол, переходный
корень dolĉ-, суффикс -ig-, окончание -i
Произношение[править]
- МФА: [dɔl.ˈʧi.gi]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
Родственные слова[править]
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: