beligi
Эсперанто[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
инф. | усл. | повелит. | |
belígi | belígus | belígu | |
прош. | наст. | буд. | |
Глагол | belígis | belígas | belígos |
Прич. | beligínta | beligánta | beligónta |
Прич.страд. | beligíta | beligáta | beligóta |
Субст. прич. | beligínto | beligánto | beligónto |
Субст. прич.страд. | beligíto | beligáto | beligóto |
Деепр. | beligínte | beligánte | beligónte |
Деепр.страд. | beligíte | beligáte | beligóte |
be-lí-gi
Переходный глагол. beligi
Глагол, переходный
корень bel-, суффикс -ig-, окончание -i
Произношение[править]
- МФА: [bɛ.ˈli.gi]
Семантические свойства[править]
Значение[править]
Родственные слова[править]
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: