hurme
Финский[править]
Морфологические и синтаксические свойства[править]
склонение | |||
падеж | ед. ч. | мн. ч. | |
номинатив | hurme | hurmeet | |
генитив | hurmeen | hurmeiden hurmeitten | |
аккузатив | hurme hurmeen |
hurmeet | |
партитив | hurmetta | hurmeita | |
эссив | hurmeena | hurmeina | |
транслатив | hurmeeksi | hurmeiksi | |
инессив | hurmeessa | hurmeissa | |
элатив | hurmeesta | hurmeista | |
иллатив | hurmeeseen | hurmeisiin hurmeihin | |
адессив | hurmeella | hurmeilla | |
аблатив | hurmeelta | hurmeilta | |
аллатив | hurmeelle | hurmeille | |
абессив | hurmeetta | hurmeitta | |
комитатив | hurmeineen | ||
инструктив | hurmein |
hur-me
Существительное, склонение 48 (KOTUS).
Произношение[править]
- МФА: ед. ч. [ˈhurme̞ˣ], мн. ч. []
Семантические свойства[править]
Значение[править]
Синонимы[править]
Антонимы[править]
Гиперонимы[править]
Гипонимы[править]
Родственные слова[править]
Этимология[править]
От ??